Otpravnik vozova je čekićem
udarao siroče na stanici.
Jednoj starici se neprestano tresla glava.
Gledao sam mladića koji se
spalio i kao lud
čistio svoje patike.
Beba na volanu je gola puzala i govorila:
Ali gospođo, mene boli kurac što me volite.
U oko joj je bila zabodena zahrđala značka.
Za to vrijeme, tri goluba su repovima frezali beton
i udvarali se ženkama.
Jel te poljubio?
Nije.
Lažeš.
Ja sam njega.
Nemoj više da potenciraš na nama
u ovom životu.
Mogu li vas ponuditi olovkama?
Ne, ja volim njen jeftini parfem.
Srećem je često u ženama koje koračaju asfaltom gradova.
U wc šolji mi se grupišu kontinenti od mokraće.
Alžirski reprezentativci su umirali na terenu
predozirani marokanskim šitom.
Hrvati su jaknu nazvali đaketom.
Preko žice je neko rekao da je u Štrosmajerovoj
postavljena bomba.
Sjedim ispred katedrale i gledam malograđansku rulju kako bježi.
Ostale su šoljice zalijepljene za tacne.
S melanholičnim osmijehom
lagano truhneš ispod svoje suknje.
Ja možda nemam ništa.
Ali nemaš predstavu koliko je to moje ništa.
Mogli smo i ja i ti i djeca nam
stat u njega,
i da nam još ostane
za pod stare dane.
Izraelski konji su plakali.
Neko im je zapalio čičkavu grivu.
Plačete, pičke, plačete.
Ne plačemo materemi.
Umro je čovjek kojeg niko ne želi
prenijeti do gasulhane.
On se mrtav dere:
Mašo, Mašinka,
ne daj im da bude Drekavca.
Ne daj im da pomiču menjik.
U međuvremenu je pojeftinilo brašno.
Mlin Nezić, TIP 500.
Jedno krezavo dijete je plakalo.
Neko mu je ukrao pare od exkurzije.
Ostala su pod miškom nosila vekne hljeba.
Prošle su žice ispod i iznad kuća.
Nema ljudi na ulici.
Usamljen sam jahač atova i
gonič svojih snova.
Plod ispražnjene generacije.
Oči uvijek na crvenom.