Bio jednom jedan jednorog koji je bio u potrazi za Atlantidom. Lutajući tako i tragajući, nabasao je na krdo konja. Ostao se odmoriti kod njih, ali nije razumio „уходи!“ da kažu konji. S obzirom da je bio tako bahat, oni su mu odlučili pokloniti sijeno začinjeno smrvljenim ogledalom jedne kobile. On se nasmiješio i rekao je: „znate li kojim putem do Atlantide?“, ali oni nisu razumjeli pa su rekli „пaжaлyйcтa“. Jednorog je bio jako umoran pa je htio prvo malo ubiti oko, ali vidjevši da konji nešto čekaju, iz ljubaznosti je uzeo jesti malo sijena. Tako shvati da je gladniji nego umorniji i pojede puno sijena. Zatim ubije oko. Konji su se zadovoljno makli sa strane, budući da je pašnjak pozamašan, da im ne smrdi. Neutješnoj kobili su poklonili jedini dalekozor da bude najneposredniji promatrač dolaska lešinara. Ujutro se jednorog probudio s nepodnošljivom boli u dnu duše. Zatim je njegova magična aura pokakila stakleno jaje. Kobila je bila najneposredniji gledatelj toga događaja te je veselo pohitala po svoj novi item. Pohitali su i drugi konji vidjeti to jaje a la Faberge. I jednorog je bio iznenađen i začuđen djelom što ga je proizvela njegova aura. A povrh svega bio je zahvalan. Stoga je konjima odlučio pokloniti svoj rog. Kobila je njemu tada rekla „cпacибo“ i okrenula mu se kao kakva „возбуждённая сука“. Konjima to nije smetalo, svi su se divili jajetu. Branislav Batakić napisao je sljedeće: u restoranu Atlantida, najviše me se dojmilo otkriće kako se egzotični arapski začini poput Romea i Julije sljubljuju s konjetinom u specijalitetu kuće „Chevalier Magique“.
Foto: Almir Kljuno
