Beograd, 21. juli 1948. godine
Drugovi i drugarice, kao pretsedniku Saveza književnika Jugoslavije, meni je pala u deo časna dužnost da u ime svih književnika, umetnika i kulturnih radnika koje ste vi pozvali na ovaj istoriski Kongres, pozdravim Kongres i da mu zaželim srećan rad.
Književnici i umetnici Jugoslavije, povezani sa svojim narodom, narodnom državom i njenim rukovodstvom, učestvuju u svim pojavama i promenama društvenog života svoje zemlje, u svemu što pokreće narodne mase i što utiče na njihov život. To je posve prirodno, jer oni su trudbenici među trudbenicima, radnici na svom teškom i odgovornom poslu.
Stoga književnici i umetnici Jugoslavije, okupljeni u svojim savezima, pa bili članovi Partije ili vanpartijni, ne mogu da stoje ravnodušno prema takvom značajnom događaju kao što je ovaj prvi kongres KPJ u oslobođenoj zemlji.
Književnici, umetnici i kulturni radnici Jugoslavije znaju, kao što ceo svet zna, da je KPJ pokrenula i organizovala pod Titovim voćstvom rodoljube i napredne snage naše zemlje u borbi protiv fašističkog okupatora; ona je tada, u godinama velikog fašističkog pomračenja i bratoubilačke borbe, hrabro i čovečno pronela i utvrdila ideju bratstva i jedinstva i socijalne pravde; ona je, KPJ, uz pomoć slavne i bratske Crvene armije, izvojevala slobodu; ona je vodeća snaga za sve naše radne i napredne ljude i danas, kad se u našoj zemlji ruši što je dotrajalo, silnim poletom podiže novo i radosno korača kroz rad i borbu ka ostvarenju socijalizma.
U toj novoj Jugoslaviji stvoreni su srazmerno kratkom vremenu i u posleratnim teškim prilikama povoljni moralni i materijalni uslovi i nove mogućnosti za kulturni i umetnički rad. A dalji razvitak naše narodne države predviđa poboljšanje tih uslova i proširenje tih mogućnosti. Inicijativu za to davala je Komunistička partija Jugoslavije sa maršalom Titom na čelu (aplauz), dižući sva kulturna nasleđa iz prošlosti naših naroda, pomažući i potstičući sa pravilnim i širokim razumevanjem sve progresivne i stvaralačke snage sadašnjosti; KPJ je, dalje, bila ona koja je naše umetnike i kulturne radnike upućivala na kulturu sovjetskih naroda i praktički omogućavala te veze, tako da su, zahvaljujući njoj, mnogi naši umetnici i kulturni radnici stvarno i zauvek povezani sa socjalističkom kulturom velikog i bratskog Sovjetskog Saveza. (Buran aplauz.)
Za sve to književnici i umetnici Jugoslavije srećni su što sa ovog mesta mogu odati svoje priznanje Komunističkoj partiji Jugoslavije i njenom Centralnom komitetu, s drugom Titom na čelu. (Aplauz.)
Tako su mnogostruke i razvnovrsne veze koje vezuju naše književnike, umetnike i kulturne radnike sa narodnom državom i sa velikim i sudbonosnim društvenim preobražajima koji se danas vrše u njoj pod rukovodstvom KPJ.
Književnici i umetnici Jugoslavije imaju u tom procesu svoju misiju. Oni su, u većini svojoj, svesni te misije. Posao književnika i umetnika složen je, spor i teško merljiv dok je u toku, a nije ovo ni mesto ni trenutak za krupne reči i velika obećanja, ali mi se nadamo, mi verujemo da naši knjiiževnici i naši umetnici neće izneveriti u toj svojoj misiji i da će biti dobri slikari i verni tumači naše životne i društvene stvarnosti u kojoj KPJ ima tako presudnu i tako blagotvornu ulogu.
Sa tom verom, drugovi, i sa tom nadom, ja pozdravljam u ime književnika, umetnika i kulturnih radnika ovaj istorijski Kongres i donosim vam naše iskrene i tople želje da rezultati njegovog rada budu korisni po velike i plemenite ciljeve KPJ, u interesu svih naroda Jugoslavije, u interesu što čvršće sradnje svih progresivnih snaga u svetu, sa velikim Sovjetskim Savezom na čelu, a na radost i sreću svih radnih ljudi celoga sveta.
(Peti Kongres KPJ, Stenografske beleške, str. 186-187, navedeno prema knjizi Vladimira Dedijera “Dokumenti 1948”, Rad, Beograd, 1980, 1. tom, str. 376. i 377.)
