Mravi su kolali gore-dolje po jabuci.
Ja ne znam šta traže na njoj
kad je skoro truhla.
Svraka, prljava poput automehaničara,
je zabadala kljun u zemlju.
Vidio sam na brdu obrise psa
i djece koja su ga vodala na lancu.
On je kao cirkuski pajac skakao oko njih,
zabavljajući ih.
Trojica biciklista pedaljaju nekud.
Dalekovodi su nikli po brdima.
Neko je posjeko ašlamu
na koju sam se penjo svake godine.
Čuje se voz koji ode u Ploče.
Auta imaju svoja raspoloženja.
Golf 2 je tužan.
Poželim da kleknem ispred njega
i da ljubim njegovu masku,
jer osjećam tu patnju.
Kuće su razbacane i nebitne.
A u svakoj postoji jedna priča i sudbina.
Izbaliraću svoje snove.
Snovi u balama, pokriveni UNHCR folijom.
Sa pleksiglasa se farba teško čisti,
jer su se drvene bandere posvađale
sa betonskim.
Usljed nestašice ideja po plafonu se pofato sač.
Gust je saobraćaj u mojoj glavi.
Špica mi je ko na Marindvoru u 5 popodne.
Krofne su bile ko kurac,
al smo ih jeli.