Saša Ćirić: Norveška koliba

Radikalna poezija (izbor)

1.

mogu da govorim o elementima

 

vetar u oku

posmatraču nije hladno

dok se grana savija

 

o čemu govori slika:

o predmetu ili o posmatraču

 

krvotok interpunkcija kraj

rizom koren

red

minus

jezika nema

poprečni presek volja sluh veza

 

ekran

nula

istok

 

slikati krvlju krv predela predati se

 

Drvena kora

Foto: Almir Kljuno

9.

odseći prvo jedan prut

od bambusa

granu breze

slonovo uvo i drvo života

položiti konoplju lavandu i trsku

koja šušti i ne povija se

 

o vrh kupe okačiti

metalni teg

oblika valjka

dimenzija konzerve za ptice

u prečniku dva zarez tri santimetra

visine četiri zarez sedam santimetara

 

10.

izaći iz jezika

ne može niko

beži od govora

u besmislice

ogledaj se u dlanovima

mahovini

tragovima divljači

ekskrementima

(čitač balege)

stavi znak na put

ovde leži jezik

ko ga zgazi – njegov je

 

poezija grob neznanog govora

polažem venac

procvali glog

jedan nula nula nula nula jedan jedan nula jedan

 

12.

Drveće

Foto: Almir Kljuno

Slovo se vidi, ali

se reč

čuje, i ver

a ul

azi k

roz uš

i.

 

otkroven

je čoveku naređ

uje d

a pojede kn

jigu.

ko pojede, neu

mitno umir

eNasuprot tome,

duša

diše pom

oću reč

i.

 

13.

sve vreme sveta

imam

svet, to sam ja

klepsidra

klaustrofobija

kameni zid

streljački stroj

sahranjen živ

jer sve je vreme

kada me pitaš znam

klizni trenutak svesti

tačka u kojoj su se uhvatili

u koštac

minulo i dolazi

prestade i postaje

ja sam taj koji jemči da postoji kontinuitet

ko si ti?

onaj sam koji jesam,

rekao je

jemac horizonta

 

Čovjek

Foto: Zerina Nezić

imam

sve vreme sveta

ništa

ne čeka me

živa ograda

strujno kolo

čestice razgovora

ono što sam hte

o

nestalo j

e

konc-art

umetnost visi o koncu

rad nas oslobađa

ne zavaravajmo se

poji nas mleko ciklona be

 

dolazi tek nebeska slava

grob u vazduhu

osedlani konj

vosak za pečat

nezaklano jagnje

pisak trube

kamenje žrtvenik oltar

 

ne raduj

em se

 

zašto nešto

 

zašto ništa

 

posle svega

 

Nebo

Foto: Zerina Nezić

26.

sagradiću kolibu u šumi

vlastitim rukama

živeću povremeno u njoj

kada mi dosade ljudi i gradovi

 

sagradio sam kolibu u mislima

danima ne izlazim iz stana

stiropor pluta kartonska ambalaža

za zvučnu izolaciju

hrastova debla ili cigla i malter

za šumski vigvam

divlja tišina opija me

 

tamo gde suvo postaje vlažno i mokro

i gde se vlaga suši na vetru i suncu

sagradio sam vlastitim rukama

projektovao sam zgradu u kojoj nisam živeo

da bih pokazao snagu misli

i pojam korisne jasnoće

 

visoki prozori

uska traka svetla

soba je monaška keliija

u kojoj nema molitvi

niti tu stanuje bog

 

sve je strogo i funkcionalno

teži da ispuni svoju svrhu

forma utire put i raspored delova

pojam dalekog i pojam beline za mene

isti su

u šumi nema zveri vlage insekata suše gmizavaca gladi

samo koliba i tišina

jezik trune kao leš i postaje stvar

izdanak neme prirode

 

(Izbor: Haris Imamović)


Saša Ćirić

Saša Ćirić (1975., Pirot), završio Filološki fakultet u Beogradu, grupu za srpsku, južnoslovensku i svetsku književnost. Radi na Radio Beogradu 2, programu kulture i umetnosti, gde prati domaću i regionalnu književnost. Urednik u 'Betonu', dodatku dnevnog lista Danas za kritičku dekontaminaciju srpske kulture. Književni kritičar i povremeno politički analitičar.