Tomislav Marković: Udruženi pesnički poduhvat

Asanacija sna nacije

Udruženi pesnički poduhvat

Tamo gde su srpske reči

Tamo su srpske pesme

Sve reči treba da žive

U jednoj poemi

 

Velikoj poeziji

Potreban je veliki prostor

Granice srpske poezije

Protežu se na liniji

Zverinjak-bezakonje-hajdučija-ćeranija

Od vremena zla do vremena zmija

 

Prostor pesme prvo treba očistiti od tuđica

Tuđice kvare pesnički poredak

Ugrožavaju naša goloruka slovesa

Našu verbalnu nejač

Ne uklapaju se u poetiku krvi i tla

Zagađuju duhovni prostor

Tuđice su zaposele

Sva ključna mesta u poeziji

Terorišu i eksploatišu

Nevine srpske reči

Tuđice su strana tela

U jeziku najstarijem

Zli jezici poturaju klipove

U leksiku našeg napretka

 

Neophodna je opšta mobilizacija reči

Koje se organizuju u stihove

Po sistemu crnih trojki

Stihovi se udružuju u strofe

I redovno postrojavaju

Refleksivna lirika osmišljava

Poetski projekat čišćenja

Eks katedra

Združena operativna komanda

Sprovodi pesničke zamisli u delo

Strofa za specijalne operacije

Postavlja nagazne rime

Između redova

 

Smotru uniformisanih pesničkih rodova

Redovno vrši otac lirske nacije

Ili neki drugi arhaizam iz akademije

 

Iz poezije proterati sve tuđice

U najhitnijem sroku

Njihove kuće opljačkati pa spaliti

Pokupiti sve vrednije pesničke slike

I deponovati ih u nacionalni muzej

 

Otvoriti logore za nepodobne reči

Premlaćivati ih metaforičnim pendrekom

Koji bukvalno lomi kosti

Uterivati im asonancu u kosti

Čupati im maternji jezik

Dok se ne oglase onomatopejom

Urlikom ranjene zveri

Reči ženskog roda silovati

Muškom rimom

Poetskom kiticom

U desetercu

U njih posaditi srpsko seme

Tako se pesnički jezik podmlađuje

Tvorbom novih reči

 

Turcizme nastanjene u urbanoj poeziji

Treba granatirati

Dok se ne raspadnu na slova

Na krhotine grafema

Dok od njih ne ostanu

Ni znaci interpunkcije

Pogotovo pretvorni zarez

Koji nas zloseća na polumesec

 

Veliki pesnik Ratko Mladić

I njegove stilske formacije

Streljali su 8000 stranih reči

Za samo nekoliko dana

To je remek delo

Etnički čiste književnosti

Nož žica rečenica

 

Neke reči su vrednije od drugih

Kosovo je najskuplja srpska reč

Albanac je najjeftinija srpska reč

Kroz neke reči teče prljava krv

Koju treba pustiti na slobodu

Neka se sliva po marginama

Neka lipti u širokim mlazevima

Papir trpi sve

Dok traje rat

Poeziju će svi pisati

Nožem i puškom, metkom i tenkom

A kad zaokružimo pesničku teritoriju

I stvorimo državu kojom će vladati

Kralj pesnika

Krenućemo u obračun

Sa unutrašnjim neprijateljima

Reči-izdajice, reči-otpadnice

Reči odštampane sumnjivom bojom

Rečenice izvučene iz konteksta

Pesme koje pozivaju na pobunu

Protiv pesničkog poretka

Žanrovski hibridi

Iz mešovitih brakova

Neka se dobro pričuvaju

Jer će biti borba neprestana

Sveta srpska zemlja je tlo

Natopljeno poezijom

Manje od igre

Niko ne zna kako su klikeri

Dospeli u tvrdu batajničku zemlju

Tamo su sahranjeni u tišini, anonimno

Bez počasti i bez obeležja

Obični klikeri. Staklenci. Koji blistaju na suncu

Sa raznobojnim perima u sredini

Ni đulci ni malci. Ništa posebno

Mediokriteti među klikerima

 

Niko nije prijavio nestanak

Njihov slučaj ne postoji

U policijskim kartotekama

 

Ašovi ih iskopali iz zemljice crnice

Lopate ih vaskrsle

 

Privatna istraga, pokrenuta za potrebe

Pisanja ove pesme

Utvrdila je da su klikeri

U Beograd dojezdili hladnjačom sa Kosova

 

Dug put

Navikli su na kraće relacije

Od šake do rupe. Od rupe do drugog klikera

Od džepa do zemlje. Iz ruke u ruku

Nikada ranije nisu putovali tako daleko

Mora da je za njih to bila prava avantura

 

Šteta što usput nisu mogli

Da razgledaju prirodne lepote

 

U kratkoj izjavi hladnjača je procedila

Da se ničega ne seća

Samo ponekad sanja ružne snove

I često ima zvučne halucinacije

U utrobi joj zveckaju višnje i maline

 

Postoji osnovana sumnja

Da su klikeri pripadali nekom dečaku

I da su bili nerazdvojni do smrti

I posle nje

 

Trenutno čame u policijskom zamrzivaču

Pretvoreni u dokazni materijal

Njihova dalja sudbina je neizvesna

 

Ni tri biserna zrna

Ni oči srna

Samo klikeri

U kojima više niko ne živi

Samo klikeri

U kojima više niko ne živi

Nema za njih mesta

U džinovskoj rupi srpske poezije

Napunjenoj do vrha

Staklencima sa paunovim perima

Porcu-lancima sa cvetnim dezenom

Gvozdencima iz gvozdenog rova

Metalcima od đurđijanskog čelika

I raspetim kosovskim božurcima

 

Gluvo doba polarne noći

Prestanite da me smarate tom pričom

Puna su vam usta leševa

Hladnjača vam iz očiju viri

Ko o čemu, babe u crnom o genocidu

Dosadile ste i bogu

I njegovom izabranom narodu

(Ničeg nije bilo

Ništa se desilo

Desilo se ništa

Savest nam je čista)

 

Svaki zarez je butna kost

Svaka tačka – mrtvačka lobanja

Svaka rečenica – masovna grobnica

Sa vama zaista ne može da se razgovara

O raspadnutim truplima se ne govori za večerom

To je prosto neukusno

 

(Pivo je u čaši

A mozak na paši

Za nevolje sveta

Kurac mi pucketa)

 

U telećoj čorbi plivaju komadi ljudskog mesa

Pečena praseća glava gleda me dečjim očima

Rotkvice su isečeni rumeni prsti

Od vaših lešnih reči

Utroba mi se prevrće u grobu

 

(Tiket je uplaćen

Navijač umlaćen

Mirno pratim tenis

Bolucka me penis)

 

Prestanite da mi pričate

Ono što ne mogu da čujem

Moje uši ne upijaju krike i vapaje

Jednostavno, nismo na istim talasnim dužinama

Čekić neprestano udara u nakovanj

Stvara zaglušujuću buku

Ni Eustahijeva truba se s Kosova ne čuje

Ovo je gluvo doba polarne noći

 

(Država u krizi

U sunovrat klizi

Bašte su prepune

Pucaju nam ćune)

 

O mrtvima, naravno, sve najbolje

Ali mora li baš svaki dan?

Ima toliko drugih tema

Zalazak sunca, izlazak u grad, klabing,

Uređenje stana, umetnost, brendiranje,

Muško-ženski odnosi, stajling, sport

Ne mora sve da bude mort

Neka mrtvi sahranjuju svoje mrtve

Neka živi popiju kratki espresso bez mleka

Za pokoj duše

 

(Dok pijuckam kafu

Uživam u snuff-u

Po sumraka zoni

Mile škorpioni)

 

Uostalom, to nema nikakve veze sa mnom

U to vreme

a) tek sam pošao u školu

b) nisam se ni rodio

c) spremao sam ispite

d) zaljubljivao sam se na prvi pogled trećeg oka

e) bio sam tamo daleko, u unutrašnjoj emigraciji

f) ulazio sam naglavce u pubertet

g) izlazio sam iz krize srednjih godina kroz sporedni ulaz

h) nisam bio previše prisutan duhom

i) definisao sam masu puta ubrzanje

j) morao sam tetki da odnesem lek

k) bio sam bolestan, imam opravdanje od lekara

l) podmazivao sam šarke na vratima percepcije

m) otkrivao sam svoje pravo “ja”

n) radio sam na sebi u tri smene

o) bavio sam se večnim pitanjima u formi autointervjua

p) pisao sam poeziju urbane melanholije

q) nikada nisam voleo da zabadam nos u tuđa posla

(Nepotrebno precrtati)

(Kurac puca stalno

Jedinačno, rafalno

Žeže i rešeta

Na sve strane sveta)

 

Dosta je bilo priče o ratnim zločinima

Prošlost je prošla, što i sama reč kaže

Zašto vaditi mrtvace iz naftalina?

Okrenimo se budućnosti

Koja nam je zakazala sastanak

Ispod ugojenog tepiha

Okrećimo pedale na sobnom biciklu

Kopitama od sedam milja

Galopirajmo ka cilju

Jašući na mrtvim konjima

Čeka nas dug put do vrha

Ledenog brega

U potopljenoj hladnjači

 

(Nijedne nema bolje

Od naše kurobolje

Nijedne nema bolje

Od naše kurobolje)

---