Radikalna poezija (izbor)
1.
mogu da govorim o elementima
vetar u oku
posmatraču nije hladno
dok se grana savija
o čemu govori slika:
o predmetu ili o posmatraču
krvotok interpunkcija kraj
rizom koren
red
minus
jezika nema
poprečni presek volja sluh veza
ekran
nula
istok
slikati krvlju krv predela predati se
Foto: Almir Kljuno
9.
odseći prvo jedan prut
od bambusa
granu breze
slonovo uvo i drvo života
položiti konoplju lavandu i trsku
koja šušti i ne povija se
o vrh kupe okačiti
metalni teg
oblika valjka
dimenzija konzerve za ptice
u prečniku dva zarez tri santimetra
visine četiri zarez sedam santimetara
10.
izaći iz jezika
ne može niko
beži od govora
u besmislice
ogledaj se u dlanovima
mahovini
tragovima divljači
ekskrementima
(čitač balege)
stavi znak na put
ovde leži jezik
ko ga zgazi – njegov je
poezija grob neznanog govora
polažem venac
procvali glog
jedan nula nula nula nula jedan jedan nula jedan
12.
Foto: Almir Kljuno
Slovo se vidi, ali
se reč
čuje, i ver
a ul
azi k
roz uš
i.
otkroven
je čoveku naređ
uje d
a pojede kn
jigu.
ko pojede, neu
mitno umir
e. Nasuprot tome,
duša
diše pom
oću reč
i.
13.
sve vreme sveta
imam
svet, to sam ja
klepsidra
klaustrofobija
kameni zid
streljački stroj
sahranjen živ
jer sve je vreme
kada me pitaš znam
klizni trenutak svesti
tačka u kojoj su se uhvatili
u koštac
minulo i dolazi
prestade i postaje
ja sam taj koji jemči da postoji kontinuitet
ko si ti?
onaj sam koji jesam,
rekao je
jemac horizonta
Foto: Zerina Nezić
imam
sve vreme sveta
ništa
ne čeka me
živa ograda
strujno kolo
čestice razgovora
ono što sam hte
o
nestalo j
e
konc-art
umetnost visi o koncu
rad nas oslobađa
ne zavaravajmo se
poji nas mleko ciklona be
dolazi tek nebeska slava
grob u vazduhu
osedlani konj
vosak za pečat
nezaklano jagnje
pisak trube
kamenje žrtvenik oltar
ne raduj
em se
zašto nešto
zašto ništa
posle svega
Foto: Zerina Nezić
26.
sagradiću kolibu u šumi
vlastitim rukama
živeću povremeno u njoj
kada mi dosade ljudi i gradovi
sagradio sam kolibu u mislima
danima ne izlazim iz stana
stiropor pluta kartonska ambalaža
za zvučnu izolaciju
hrastova debla ili cigla i malter
za šumski vigvam
divlja tišina opija me
tamo gde suvo postaje vlažno i mokro
i gde se vlaga suši na vetru i suncu
sagradio sam vlastitim rukama
projektovao sam zgradu u kojoj nisam živeo
da bih pokazao snagu misli
i pojam korisne jasnoće
visoki prozori
uska traka svetla
soba je monaška keliija
u kojoj nema molitvi
niti tu stanuje bog
sve je strogo i funkcionalno
teži da ispuni svoju svrhu
forma utire put i raspored delova
pojam dalekog i pojam beline za mene
isti su
u šumi nema zveri vlage insekata suše gmizavaca gladi
samo koliba i tišina
jezik trune kao leš i postaje stvar
izdanak neme prirode
(Izbor: Haris Imamović)
