putniče,
kad kročiš u ovu zemlju seljaka na brdovitom balkanu
prvo ćeš ugledati jednog naludnjičavog starca izvrnute
beonjače
biće podlakćen kvrgavom tojagom i gledaće preda se u
putena okna
tužno nasmejan ispod krnjetka natrulih zuba i pljuvačnog
ushićenja jutra
nemoj mu prići
to je hijeromant, tumač sudbine, a uz to je i gluv ko
ustanički top
neće ti on ništa reći o zemlji natopljenoj kravljom
balegom i izrešetanoj brabonjcima smrti
produži dalje putem bez raskršća i znaka
Foto: Almir Kljuno
tu, ispod nebeskog vrtloga na proplanku ugledaćeš jedan
kamen
a na njemu zgruvanog pastira sa smotuljkom duvan-kese
i zlatnom šubarom od saća
oblizaće rapavim jezikom brkatu cigaru i duž hrastove
kore ćibritom ukresati žar
ne izlazi ni njemu pred put
on kolutovima dima isteruje kukce iz kožuha i obično
nije oduševljen zbog došljaka
stado mu se razbežalo još jesenas, samo ga magarac ne
napušta iz inata
ne obaziri se ni na njega, otpozdravi iskušeniku pred
kapijom manastira
crkveno zvono odzvoniće tačno triput pre nego zamineš
krstoliko groblje
vrana vrani oči ne vadi
(stara izreka veli da ne treba kružiti oko svog groba)
Foto: Zerina Nezić
kad se uspneš na brdo i zakriliš celu planinu
videćeš ono što se ne može opisati olinjalim paperjem
reči
munje će igrati vilinsko kolo oko tvojih čičkavih vlasi
nebo će grunuti grmljavinom i ispolivaće iz vrčeva
oblaka hektolitre vode
ponornice će bubnjati u utrobi planine
pećine će isposlovati grgoljavi eho dok se budeš tresao
pod stenom
napokon
sunce će zasijati zrakastom vedrinom
oblake će razbucati najlepša duga
a tu na kladencu čekaće te ona modrih oblina
na ljubavnom odru spletenom od otrovnog bilja
tu ćeš, dragi, naposletku i ti skončati, u zanosu zemlje
putniče, bez pravog imena i bez imalo stida
