Veseli čitaoci, četiri riječi: izvještaj iz Jasne Poljane:
Tajna kaurskog greblja[*]
Neki dan je oni munafik Hadžija Pipica klao pilad, pa smo ti se moj dobri ahbab Hadžija Fišek i ja Hadžija Roćko zaputili da vidimo da l on to radi po propisu i hoće l mu pilići bit halal. Bilo je to koji dan potlije vego što je Alija Tihić s Kremende hajekno. A bogami se ove godine zima oduljila i ništa nije bivalo ko što jest i kako treba bivat. Nit je peta prtinu pometala, nit je šesta s jugom šetala, nit je sedma konja sedlala, nit je osma vola oskala, a bogami ni devete nije Alija Tihić s Kremende hajekno. Kad je nastala šesta Hadžija Avdo Tenečka je reko, šesta žesta, i bogami tako i bi. Al, kako to u svijetu biva, dočekasmo mi i da pramaljeće grahne, da ševa propjeva, da Alija Tihić s Kremende hajekne, da narod krene s poslovima i da Hadžija Pipica počne pilad klat.
I tako smo ti moj dobri ahbab Hadžija Fišek i ja Hadžija Roćko pošli da prigledamo kako se to u Hadžije Pipice kolje. Klao mu je oni Mujo Mornar ozgor s Trstača, on ti je od onog Atifa Kujundžije pastorak. Viču ga Mornar, jerbo je kad se zamomčio otišo u mornare. Nije mu valjalo kod kuće, ovi Kujundžijini regularni sinovi imali protekcije, on u svojoj ludoj pameti anlajiso da mu tudek nejma hajra i bereketa, pokupio ono malo jada što je imo u jedan smotuljak i, brodogradilišće Rijeka. Ostade ti on na moru trijes ljeta, obigro po kugle zemaljske, vele da je bio najprvo u Stambolu, ondak u Beogradu, ondak u Carigradu, ondak u Pešti, a priča se da je bio i u nakoj državi što se zove Jindonesija. Kažu da je pričo da u otoj državi živi više muslima neg u Meki, više neg u Turskoj, više neg i u Bosni, al nije moje da se u oto kvartam; ako ima potrebe da se o otome izvijesti to more Hadžija Fišek. A kući se ope vratio s kesom debelo nabijenom. Gori na Trstaču imo komadić materovine, tu podigo kuću, smjestio se, vala mu je bolje neg ovim Kujundžićima. Jedino što je osto samac. Nije da se on ne bi ženio, i nije da prilike nejma, vego bi on biro mladu i jedru, a sam s godinama prikardašio. I ko pusta kuća, hoće insan izludit od toga, i tako ti on uzme da nešta radi, pa počne klat po kućama. A čestit je i vrijedan pa mu se može. Jedino što se slabo umije razgovorit s ljudima, valjda kako je stalno po otijem morima hodo slabo imo s kijem progovorit, te ti on sad tako kad koga sretne sam rekne: Je l ti žao barba ča je brod potonija?, i više ni da zucne.
Što se tiče toga, kako on to kolje, i šta on to radi, ja neću davat nikakva suda. Neću, jerbo će neko rijet, ko što je bilo onomad za Ćabu, vidi što se mustra našla da se pravi pametna i da sudi o halalu i šerijatu, vego ću ja izvijestiti kako on to, a vi sami procijenite. Daklen, on stvar radi vako: najprije se na štangu zakači jaram za klanje. Jaram za klanje je napravljen od pet limenijeh lijevaka, lijevci su zavareni za jednu gvozdenu cijev i malo ozdol podrezani da krož njih more proć pileća glava. Kad se to zakači na štangu, ondar se naglavačke u lijevke meću pilad s nogama uzgor. Kad tako pomeće pilad, Mornar ondar dofati nož, i fino, cap, jeno po jeno pile. Kad zakolje svih pet, ondar se oti daju na perutanje, a u lijevke iđe nova tura.
Što se tiče perutanja, Mornar za otaj poso ima mašinu. Otu mašinu mu je napravio Žico s Kremende; uzo je bubanj od obataljene veš-mašine i u njega pometo gumene paljke, spojio ga na motor od cekulara, sve namontiro na gusanu ploču, udario točkove od mješalice i navario rudu od prikolice da se mašina more zakačit za kola. A mornar ti je uzo zelenog Folcvagena, s kukom, zakačio mašinu i tako iđe kad pojde da kolje. Što se tiče toga kako mašina radi nejma se tu vele šta govorit ni izvještavat. Najprije se pile malo metne u vrelu vodu i ondar kad se ubaci u bubanj, ma nejma, perje leti na sve strane. I to ti je sve što se tiče postupanja oko klanja.
Pošto je Mornar dotjero sa sobom mašinu, došo je i Juka da on to malo prigleda, jerbo on voli oko mašina i tako to. Zagledo je, oblazio oko nje, nečem se dovijo, ondar nešta priupito Mornara, a ovi mu sam jenom otprvno : Je l ti žao barba ča je brod potonija?, i potlje ni mukajet.
Helem, kad smo moj dobri ahbab Hadžija Fišek i ja Hadžija Roćko sve prigledali, pošli smo u dom na kahvu kod našeg dobrog Muriza Gladana. Što se tiče našeg posla po kojem smo išli kod onog munafika Hadžije Pipice, moram rijet da ja Hadžija Roćko nisam donio nikakav sud. Nisam brate, da ne bi bilo ko i ono onomad za Ćabu. A moram vala rijet i da Hadžija Fišek nije bio zadovoljan kako je to uredbovano, i reko je da mu on neće kupit pilad, jerbo dok smo mi bili Mornar nijenom nije proučio besmele, a zaklo hin je ihi-hi. Hadžija Fišek smatra da je oto meso haram. Ja Hadžija Roćko sam isto reko da mu ni ja neću kupit pilad.
Dok smo tako išli u dom na kahvu kod našeg dobrog Muriza Gladana, put nas je nanio kraj kaurskog greblja. Kaursko greblje ti je na onoj padini više puta kad se od kuća Đigala s krivine skrene prema domu. Kad smo nanišli kraj kaurskog greblja imali smo ti šta u viđat. U greblju naka dvojca stranjski ljudi i š njima Mušan Selimov. Velahavle velakuvete. Ne zna se šta je gore. Jal što su ova dvojca zašla u kaursko greblje pa nešta mjere i prigledaju, jal šta je š njima Mušan Selimov. Namah ti ja Hadžija Roćko i moj dobri ahbab Hadžija Fišek pojdemo ogledat šta je tudik po stvari i kakve se tudik radnje obavljaju. Udarimo drito uz padinu i namah turski selam nazovemo. Ha smo se mi tako poselamili, kadli ti nam Mušan Selimov kaza da su ota dvojca došli iz Sarajva s fakulteta da izuče naše kaursko greblje. Polahko Mušane, velim ja, imaju i oni jezik pa će sami kazat ko su, šta su i od koga su. A tebi bi bolje bilo da za kakim poslom gledaš, veg što vako čestit svijet bihuzuriš i grdan nalet činiš. Harama se kloni Mušane, harama se kloni.
Dok sam ja tako podučavo Mušana, moj dobri ahbab i svjecki čojk, a vi sami znate njegov kvalitet što se ote stvari tiče, Hadžija Fišek se razgovori s onom dvicom. Dozna ti on sve od njiha kako jes i šta jes, pa i meni prinese. Kaza mi da su oni došli iz Sarajva s fakulteta da izuče naše kaursko greblje. Amanilahijarabi. Zar se i take stvari na otijem fakuletitma izučavaju. Velahavle velakuvete. Što ti je rijet napredna država. Nejma nauke niđe ko u Bosni, to more potvrdi i svjeci čojk Hadžija Fišek.
Kad mi on oto prinese ja ti tada ogledam po onoj dvici. Jedan sjedina, žgoljav, nako čust, crnomanjast, na čehri mu se vidi da je od naškog roda, i to od dobre loze. A drugi, bradonja, onizak, škembav, natako na glavu nakav smiješni šešir isti ko u Adema Amazonca. Kad ga vidiš likom i prilikom, odma znadeš da i nije nizašta doli za otijeh fakulteta i otijeh nauka, a bezbeli ni oto ne umije čestito. Jadna majka koja je to rodila. Al, helenejse, i ja ti tudik š njima razvedem priču. Tako ti ja doznam da su oni došli iz Sarajva s fakulteta da izuče naše kaursko greblje. Tobejarabi tobestagfirula. Pa zar su, reko, oti fakulteti tolko zgrajsali da se i u mrtve djera i da hin se kaburove prikopava? Pa zar je ota nauka dotle dočerala? Tudek ti oni meni pojasniše da je ota stvar od državne i narodne važnosti, i da će oni kad provide u naše kaursko greblje doznat kolko je naš nacion star i od kakve je loze poteko. Važnost njihova posla potvrdi i svjecki čojk Hadžija Fišek. Kad je tako, reko, ne prikidaj posla, a ja ću se pobrinut za drugo, da ne reknete da vas u Jasnoj Poljani nisu valjano dočekali, i da niste s merakom radili. Vi nastavite svoje, a ja ću se pobrinut da vidite kakav je u nas adet i kako se musafira dočekuje.
Kad sam to obreko, osvrnem se za Mušanom Selimovim. On me nešta stane zapitkivat, a ja ga prikinem i vako mu reknem šta mu je radit. Reknem mu da oni munafik Hadžija Pipica kolje pilad, i da se on istom ima zaputit kod njega, i upoznat ga s ovom situacijom koju imamo ovdik u kaurskom greblju. Kad dojde kod Hadžije Pipice ima da mu rekne da su u Jasnu Poljanu došli ti i ti iz Sarajva s fakulteta da izuče naše kaursko greblje. Red je da hin mi s obrazom dočekamo kako i jest naš adet. Hadžija Pipica ima da odabere petero-šestero najboljih piladi i da hin pošalje za ražnja, da se naši musafiri, naši vrijedni naučnjaci, mogu počastiti i okrijepit. Kad od Hadžije Pipice uzme pilad, ima da leti u dom Murizu Gldanu, da od njega uzme hljeba, sira, gurabija varenijeh kumpjera, pite, šerbeta, i nek mu Muriz Gladan u jednu džezvu nalije one prepečenice što je drži za lijeka, nikom ne trebalo. Kad to sve svrši, neka sve ovdik donese.
Na sve to, rekne ti meni Mušan Selimov, što. Ne pitaj me za što Mušane, vego postupi kao ti je zapoviđeno. On ni da čuje. Navalio s onijem svojijem pa ne zna za dosta. Amanilahijarabi. Najtragu sam mu moro odvalit dvjetri vaspinte. Š njijem se drugčije ne mere. Tvrdoglavi se ko mazga, zapitkuje sve dok mu iza ušiju ne udariš dvijetri vaspite, a kad ga tako odgojiš namah prestane zapitkivat i posluša. Zbog te njegove navade u nas ti se u selu uvrgla izreka: Silu ni Mušan Selimov ne pita.
Kad sam tako svršio s Mušanom Selimovim, i kad se on otputio, vratim se našim musafirima, našijem vrijednijem naučnjacima, ne bi l se malo bolje obavijestio o otome šta to oni rade ovdenak u nas u Jasnoj Poljani. Pofalim him poso, i malo po malo, navadem ti onog sjedinu da progovori. On mi rekne da je on profesur na fakultetu, a da je oni Škembe u njega ti hasistent. Aferim kad je tako. Još mi rekne da oni imaju volju doznat tajnu kaurskog greblja, pa bi njemu bilo drago čut šta mi o otome mislimo. Ja mu namah reknem da što se nas tiče tude nejma nikake tajne, al najbolje će bit da to njemu Hadžija Avdo Tenečka. Kad se vrati Mušan Selimov poslaću ga po Hadžiju Avdu Tenečku, a on nek se dotad strepi.
Dok smo se mi tako razgovarali vrati se i Mušan Selimov, a š njijem i oni munafik Hadžija Pipica. Namah ti se on tudek stane nešta kočoperit ko horoz, vikat da je donjio piladi našijem dobrijem naučnjacima da se malo okrijepe, da him ne budne teško radit, da vide kako u se Jasnoj Poljani dočekuju masafiri, i tako to, a da mene nije bilo, i da ja nisam poslo Mušana Selimovog, nikad on njiha ne bi donio, upamti šta ti kažem. Ahmačina ovdik došla da je ne bi kaka zjala mašila, a tam mu čojk u avliji kolje. Amanilahijarabi. Nikad od ugursuza čestita insana.
Al helenejse, vego da ja o ovom drugom izvijestim. Kad Mušan donese sve šta sam mu naredio on me stane nešta zapitkivat. Haj se ti, reko, Mušane prođi otijeh pitanja, već poleti po Hadžiju Avdu Tenečku, potrebnije je ovdinak ja igdi, a usput uvrati i po Edu Međedovića, ne bilo ti zapoviđeno. Na to ti meni Mušan rekne, što. Ne pitaj me za što Mušane, vego postupi kao ti je zapoviđeno. Najtragu sam mu moro odvalit dvjetri vaspinte. S njijem se drugčije ne mere.
I tako ti Mušan odleti po Hadžiju Avdu Tenečku i po Edu Međedovića. Dok je sve to bivalo, Hadžija Fišek je prigledo poso ovijeh našijen vrijednijeh naučnjaka, te mi hin tad stane falit i rekne mi da takije na svjetu nejma. Mašala. E jes mi vala bilo i drago kad sam oto od njega čuo, nisam bio sretniji ni kad je onom munafiku Hadžiji Pipici krepala krava. Nek je vala naša Bosna prva u svijetu po znanju i pameti, to i jes najvažniji kvalitet za narod, a ovo ostalo, fudbal, odbojka i tako to, he.
Tada ti mi počnemo pripramat sve za teferiča. Nabijemo pilad na ražanj, razastremo sofru, pomećemo sve đakonije, i stanemo čekat Hadžiju Avdu Tenečku i Edu Međedovića. Dok smo mi tako čekali odnekud se stvori Juka. Prigledo kod Hadžije Pipice šta je imo pa udario kroza selo ko bi ti ga znao kud. Tako ga put nanese ovuda, a kad nas ugleda primakne se da vidi kakvi je ovo skup. Kad su mu rekli šta je tu po srijedi, i da je takva i takva stvar, naš ti se dobri Juka razgoropadi. Pa đe su mašine!? Đe su mašine!? Polahko Juka brate, ovo ti je nauka, ljudi su iz Sarajva s fakulteta došli, druga je oto stvar. Zna se brate zašta su mašine, a nauka je nauka. I nije naše da se u oto kvartamo osim nolko kolko trebamo. Tako ti se ražalosti naš dobri Juka kad doznade da nejmama nikakih mašina. Najtragu mu tutnuše u ruke metar nek mjeri one kaurske grebove. To ga malo obveseli i prođe ga ona tuga što mu se na dušu bila svalila.
Utom ti stigoše i ostali. Ha je došo Hadžija Avdo Tenečka i turski selam nazvo istom su ti on i profesur našli zajedničku. Rezvezali priču ko da se trista godina znaju, o ovome, o onome, ma nejma, pritresoše svo znanje što ga na ovom dunjaluku ima i najtragu dojdoše i do našeg kaurskog greblja. I moram vam rijet da nam je Hadžija Avdo Tenečka osvjetlo obraz, i pokazo da u Jasnoj Poljani imade isto tako dobrijeh znalac ko i u Sarajvu na fakultetu. I tako, počeše oni o kaurskom greblju.
A dok su besjedili njiha ti je stalno prikido Juka. Kako ti koji oni izmjeri eto ti njega da rekne kolki je i šta je. Domalo se to više nije moglo trpit. Najtragu mu profesur dadne tefter i zada da sve što izmjeri zapisuje. Tako ti i naš dobri Juka napisa knjigu i dade svoj doprinos našoj nauci. Naš dobri profesur je obreko da će, ha se vrati u Sarajvo, sve šta je Juka zapiso objavit i dat javnosti na uvid. A bogami nije Juki ni bilo lahko u otom poslu. On ti se, ko čestit i pošten insan, vas dao u oto što mu je zadano a ne vidi šta oko njega biva i šta se događa. Sreća, ugledam ti ja da oni munafik Hadžija Pipica nešta oko njega šnjuha. Istom je meni bilo jasno šta on to hoće. E nećeš, reko, majčin sine, sam priko mene mrtva. Ja kaka je oto nesorta, dragi Allahu. Nigdi na svjetu nejma tako pogana insana i take nesorte. Tobejarabi tobestagfirula. Priđem ja i reknem, obustavljaj! Kaže, šta je. Reko, kome je profesur zado da napiše knjigu. Juki. Ako je Juki šta ondak ti tude šnjuhaš i kvartaš se. Bolje bi ti bilo da odmjeniš Hadžiju Fišeka na ražnju, osafunjoi se čojk. Reknem ti ja tudi njemu sve. On me nešta gleda. Reko, ne gledaj me ništa, vego postupi kako je potrebito. Nije reko ništa, ode i priuze ražanj, a nije mu bilo pravo. Al et, haj vi recite jesam li dobro postupijo? Šta je trebalo, pripustit ga da Juki utelefi poso na sramotu cijele Jasne Poljane? Kako biste vi tude postupili? Nejma druge do da se stvari smjeste đi hin je mjesto.
A kad su ti se ono Hadžija Avdo Tenečka i naš dobri profesur razgovorili njiha ti je stalno prikido Mušan Selimov i nešta zapitkivo. Ja mu dojdem i reknem, Mušane, haj kući. Veli on meni, što. Ne pitaj me za što Mušane, vego postupi kako ti je zapoviđeno. Najtragu sam mu moro odvalit dvjetri vaspitne, do tad nije popuščo. Al, silu ni Mušan Selimov ne pita. Doduše, ne bi to bio Mušan Selimov da je mogo okabulit i poslušat. Vego se magarčina sakrila pa nas iz prikrajka gledala i prisluškivala. Al ovi put je i s otim dobro ispalo, Allahu šučur.
A kad su ti Hadžija Avdo Tenećka i naš dobri profesur počeli o našem kaursko greblju rekne ti profesur Hadžiji Tenečki da bi on volio doznat tajnu kaursko greblje. He, veli Hadžija Tenečka, nejma ti tude musafire nikake tajne. Tada on njemu ispripovijedi sve šta jes i kako jes. Rekne ti on njemu da su ovdik bili i stanovali Grci, doli u Pasjem potoku su imali rudnik i fabriku. Grke su iz Jasne Poljane išćerali Turci, jedanes godina su se oni borili protiv Turske. Crkva je njihova bila kod škole, a grad him je bio đe je i sad parcela koja se Grad zove, odma do škole. A ovdik hin je bilo greblje. Vele da je velikom veziru na san došo Vejsil Karanija pa mu kazo da naopako potkuje konje i tako su se Turci spustili u Jasnu Poljanu, vamdol u Antalov Do. A vamo na Budalastoj Strani je isto grčka crkva bila, i tu je stajo Petar general, koji je od tuge umro na Kremendi. Na Sutnoj Ravni, više Zukve, ima zid klačeni. Tu je isto grčki grad bio i tu su oni zakopali svoje blago. Po to su blago dolazili Kauri. Oni su imali knjige đe se to zlato nalazi. Grci i Kauri su isto, a moglo bi bit da su Kauri postali poslije Grka. Eto tako ti Hadžija Avdo Tenečka rekne našem dobrom profesuru sve šta jes i kako jes.
Dok je Hadžija Tenečka pričo oni Škembe što je u profesura hasistent je sve oto snimio i nešta bilježio u tefter. Potlje je profesur obreko da će kad se vrati u Sarajvo sve oto prenjet u knjigu i dat javnosti na uvid, jerbo je sve što je reko Hadžija Avdo Tenečka od velike važnosti za narod, državu i nacion. Mi smo u otome što je profesur reko anlajsali da je pofalio pamet Hadžije Avde Tenečke i bilo nam je zabremedet. Bilo nam je zabremedet, jerbo se pokazalo da imade i Jasnihpoljanaca po pameti dostojnih da budnu profesuri na fakuletu u Sarajvu i da se bave naukom i da nimalo ne zaostaju za najpametnijim ljudima u državi i da svi u državi mislimo isto. E to je nama bilo zabremed, na ponos i na diku.
Ali, dok su oni završili oti razgovor već se moglo krenut teferičat. Hadžija Fišek i Hadžija Pipica su poskidali pilad s ražnja i sve pripremili i pometali na sofru. E hajte, rako, da vidite kako se u Jasnoj Poljani dočekuje musafire i putnike namjernike. I tako ti mi posjedasmo da malo proteferičamo. Sam je još osto Juka, jerbo on nije hotjo ništa prikadat dok ne završi knjigu.
I tako. Posjedali ti mi, i malo se zameračili, i već ti Edo Međedović zausti da potegne jenu našu, ka ugledasmo nakav oblak prašine kako od kuće Hadžije Pipice iđe kroza selo. Kad je okreno prema kaurkom greblje, Škembe ti otkine jedan pileći batak, turi ga usta, pa se spusti doli do puta. Kad naiđe oni oblak zaustavi se kod Škembeta, razliježe se prašina a iz nje ti se pomoli Mornarov zeleni Folcvagen. Mornar sam spušča pendžer od kola do pola, rekne: Je l ti žao barba ča je brod potonija?, i na gas, zasu Škembeta šoderom s puta i prašinom. A Škmbe ti, nako vas prašnjav, sam za njim u čudu gleda, a ona mu kost viri iz usta. Hej ja što mu se ismijasmo, dragi Allahu.
A kad se Škebme do sofre povrati, dofati onu džezvu što je u nju naš dobri Muriz Gladan nalio prepečenice, one što je za lijeka drži, nikom ne trebalo, i više ti se od nje ne odvoji dok je ne iskapi. A nama ti se Edo Međedović raspjevo, sve one najbolje: Karanfil se na put sprema i pjeva, Pođoh na vodu, ne znam na koju, Sinoć paša pašinicu kara, Falila se mahmut-pašinica, Pusta bolest u svjet udarila, Sarajevo, što si neveselo, Knjigu piše srpski knjaže, Potresla se zemlja od istoka, U gori se zelen bajrak vije, U Stambolu akšam okujiše, U srid šehra, u srid Banja Luke, Sunce zasja šeher Bijeljinu, i da dalje ne nabrajam. Helem, već se i akšam primako. Ondar ti mi u akšamluk udarimo, a oni se Škembe digne i nekud otetura. Tako se izgubi, i mi zaboravismo za njega.
Kad, šta će ti bit, pomoli se Mušan Selimov. Velahavle velakuvete. Reko, Mušane, jesam li ja tebi reko da iđeš kući. Veli, jesi hadžija. Reko, kad jesam što nisi poslušo. On šuti. Reko, harama se kloni Mušane, harama se kloni. Ondak on rekne, Škembe slomio nogu. Ma šta pričaš Mušane, jezik ti se zavezo, đi je tokmak nogu slomio. Kaže, upo u onu jamu što su je iskopali Šemso Skriveno Blago i Vail Kaurin, kad su onomad pjani po kaurskom greblju tražili skriveno blago. Ahmačina, kad sam ga ugledo namah sam znao da nije nizašta. Moro se je on nama u ćejf posrat, nije moglo drugčije bit. Jadna majka koja je ono rodila. Al šta š sad, kad je bilo bilo je, valja ga iz jame vadit i vozit u ambalantu. Reknem profesuru, ništa ti ne brini naš dobri profesure, saćemo mi to sredit, kad ga opravimo ima da ti budne bolji hasistent veg što je bio. Ondar zapovidim Mušanu Selimovom nek leti po Mornara i nek mu rekne da dotjera kola. Veli men Mušan, što. Ne pitaj me za što Mušane, vego postupi kako ti je zapoviđeno. Najtragu sam mu moro odvalit dvjetri vaspitne. Š njijem se drugčije ne mere. Odleti Mušan Selimov po Mornara, a mi krenusmo izvadit Škembeta iz jame.
A što se tiče Šemse Skrivenog Blaga i Valila Kaurina, o njima ti nejmam sad kad izvještavat, jerbo je situacija taka da se najprije mora pomagat Škembetu. Nekad kad dokolim, akobogda, izvjestit ću vas i o otoj dvojci lezihljeba i đuturuma.
Dok smo Škembeta iz jame izvukli, kadli ugledasmo naka svjetla ozgor s Trstača iđu. Ono vam je mornar, veli Juka, poznam ja njegovog Folcvagena, znadem mu mašinu u dušu. A Mornar ti ozgor napićio, za njim ona mašina za perutanje tandrče, nikad ti on nju ne otkačuje, stvori se kod kaurskog greblja dok si reko britva. Kad je on tudik došo, odmak ti se nama razvidi. Dobri u Mornara farovi, ma hajde bola, to ko da je dan. Strpamo ti Škembeta u Folcvagena, sjedne š njima i profesur, zavuče se i oni providur Mušan Selimov, Mornar ti sam jednoć rekne: Je l ti žao barba ča je brod potonija, i na gas. I tako ti Škembeta odvezoše u ambalantu.
Ja sam ti se ondak nama prifatio da o svemu otome izvjestim javnost. Što se ostalog tiče, naš dobri profesur je obreko da će se vratit u Jasnu Poljanu i završit izučavanje kaurskog greblja sam do Škembetu noga malo prizdravi. Da to ne bi ostalo sam na riječima, on je ovdik ostavio svoje pinkalo, tefter i još neke stvari. Tako ti je sadek i nama i vama ostalo da čekamo ne bi l Škembetu noga srasla. Al vi ne trebate ništa brinit. Kad oto budne, ja ću vas o svemu na vrijeme izvjesti. A do tad, voliko. Alajhmanet.
U snazi kuvet,
u nafaki bereket,
mrtvim Džennet.
