UPRAVO ČITATE

Miloš Živanović: Dobričica i Svetislavčina

Miloš Živanović: Dobričica i Svetislavčina

Hipotetički slučaj

Prazna scena. Utrčava Dobrica, kad je bio mali.
Dobrica (vrišti): Ajme meni, nemoj me! Ajme meni, nemoj me!
Utrčava Svetislav, kad je bio veliki. Iza leđa nosi prut.
Svetislav: Hoću te! Hoću te! Što si prič’o da nisi krao orahe, kad si krao orahe?
Dobrica: Nisam krao! Nisam krao! Uzeo sam sa stola, mislio sam da su sa neba pali!
Svetislav: Ako su sa neba, što su onda tako užegli pa si sav masan?
Dobrica: Jao, kakva ti je to grana?! Svetislav: Dlakava, Dobrice, trnovita.

Preuzeto sa portala Beton

df52683816d35e4074c4602f82c10dd0

Dobrica Ćosić kad je bio mali sa nepoznatim šeširdžijom


INSTAGRAM
NADREALISTIČKI INTEGRACIONIZAM