OBJAVLJENJA
Gimnaziju imam – jednu. Školu pučkih nagona.
Do života. Do smrti moje seljačke dubine.
Strašne mijene u regrutiranim snimanjima zadirkuju me još u vremena.
Za moju snagu padam na ognjištu dana.
Mužare, koje je moj otac ostavio u snu, zakopao sam.
MLADA SAM
Mlada sam, evo,
Korisna sam zdravo.
More me krivulje
Nadahnute suncem.
Mlada sam zdravo,
Triput sam vjenčana.
Stoj.
POSAO ODZIVA I MUKA
SRETAN SAM BIO, NA KUĆNOJ NOZI STAJAO,
KADA SAM IŠAO U DŽEP SIROTINJE I BLAGO
OPSKRBIO SAM SE SUHOM SNAGOM JAKOSTI.
VRŠIO SAM POSAO ODZIVA I MUKA,
ZA OBNOVU KUNOBOGA I DUHA SVETOG(A),
NA TAVAN SVOGA PRAGA I KUĆIŠTA.
NISAM SIROMAH, ALI SAM BIJEDAN,
NA DNU MUKA SKLAPAM OGNJIŠTE,
ZA PRAG NOVOG DOMA I BUNE.
ZA BLAGODAT MOGA PERA I DUBINE,
MOLIM DA SE NADOKNADIM KRUNOM,
JER SAM VAŽAN I TAKAV MISLIM OSTAT.
STAJAT ĆU U STANU RUGA, I
SMRDITI ĆU POSEBNOSTI SVOJE
AORISTA DUBINOM I VOLOOVSKOJ PAMETI.
OPREZ NAPRAMA VISINAMA
MOLIM SE ŠUTNJOM. KLOBUK NA GLAVI NAŠIH MAMA. ZABLUDA NA OGNJIŠTU MOJIH OTACA. POMOĆNICU KOJU SAM OŽENITI SMIO, ODUSTALA JE. MISAO NA TOME TAJIM. GLUHINIJEMI SU USKRSNULI NA OBRONCIMA MOJE KUĆE. UBISTVO RUČNIH GRANATA PESNICA UGIBAM – NAGLOSTI SVOJE. KLEVEĆEM MUKU NAS. MUŽ SAM PROŠLOSTI U ZASJENI MALIH KAO I NEVINIH. UTRNULU SNAGU SPREMAN SAM PREDATI U VATRU. OPREZ NAPRAMA VISINAMA.
– ZDRAVO! –
MOLBA
Molim da me se ne primjećuje.
PRSTEN
Ja sam sitan Bog.
Ja sam drugar i prijatelj.
Ja sam prsten Ama – ni – jev.
Ja sam siguran tat.
ZA UZBUNU U SKRIVAČEVOM SNU
O MOM ZLU I NADI OVISIM. U MOM SNU I ZLU.
ZA VAMA ČESTITOM RUKOM OBOJEN SAM. TA MOJ DAN I PONOS VAPIM. ZA UZBUNU U SKRIVAČEVOM SNU. ZA ODMAKLE PRIJATELJE.
OVAJ TEKST PO PREDMETU MOGA UKUSA ODSTRANJUJEM POZADINI GLASA NA SAMOĆI.
STUPAM K VAMA NA UGLED ŽALOSNI. STJEPAN ME MORI. MATIJA MI GOVORI. ANKA MI DRUŽI SAN. ZABLUDA U MORE ME VODI. ZA NABAVNI KINESKI USPON NE MOGU. VATIRAM MOGUĆNOST PISMA U TEKSTU. SRAVNJEN SAM NA MOGUĆNOSTI SPISA. BJEGUNAC NISAM SAM. POJMOVE DOBIVAM OD NJIH. MA DA SAM U TOM ZLU KLENEM. KUNEM SAN DUBOKIH MISLI. STATIRAM OBNOVU U MOM MJESECU I DANU. POJMOVE KOJE POZNAJEM DUBOKI SU. ZNAKOVE NE PRIMJEĆUJEM NA UMU. DUBOKI PONOS KISEO MI JE.
Bilješka o autoru:
ANTUN HORAK: Mijenjao je razna zanimanja, dok nije stigao u Vrapče. Često je bježao iz bolnice, jer mu je sloboda iznad svega. Sada živi na selu, na malenom posjedu, koji mu je ostavio otac, posve sam. Ekstremno disociran. Piše vrlo lako i s ljubavlju. Hipomatičan i poduzetan napisat će i po narudžbi čitav koš stihova i proze.
(Preštampano iz: Iskrišta u tmini: zapisi umobolnih, prir. Slavko Mihalić, Lykos, Zagreb, 1957.)
