Ni-šani! Pali!

smeh nam je iskrzan

kao češalj sa polomljenim zupcima

pa i takav beše dovoljan

da umilostivi patuljke koji se zabavljahu

vrškom koplja loveći ljudske duše

neki među nama nisu hteli da se smeju

njih su izveli pred streljački stroj

šlampav, pospan, smešan

i još kojekakav

a patuljci kad streljaju

to je golema muka

usled niskog rasta

nisko i nišane

umesto srca

osuđeniku raskomadaju utrobu

znate li koliko se dugo

i uz kakvu sumnju umire

sa prostreljenim crevima

negde sam čuo

da je jebena žeđ najstrašnija

Po neprijatelju, plotunom, pali

žustra koraka pođimo, senko

sinapsama i dendritima grada

sveudilj krvav trag ostavljajući

da ga uškopljena pseta ližu

znademo, senko

posuđene strepnje ne rađaju besom

slobodom još manje

one se samo u sveske zapisuju

k'o dva ronina

dok nam se pričinjava da smo ranjeni

zauzimamo ovu noć

iz obruča se ove noći probijajući

poklekneš li, senko

kome ću, k'o onaj zapovednik

raportirati: nemam više nikog

i ničeg s čim bih s borio

molim

otvorite vatru po mom položaju

Važan začin

snove prikupljene u letnjim noćima

danju ostavljamo da isparavaju na suncu

kristali što preostanu

so su snoviđenjska

ta so

jedini je imetak što ćemo ga poneti

i kojim ćemo trgovati

tamo gde idemo

Ontička elegancija

skok mačke na rub fotelje

besprekoran je zasek

u samu srž postojanja

kao kad hirurg skalpelom

srce dotakne

no ja sam stari konj

i još uvek nisam naučio

da pred takvim prizorom

na sve drugo zaboravim

na sve što se pretvara da postoji

pa i na sebe koji sedim

u toj fotelji

Običan čovjek

ide i povija se

teret mu sitan

a težak

tek jedna ili dvije

neizgovorene riječi

ide i sapliće se

o žice što mu

vise iz očiju

ide

a bog se u njemu

fraktalizira

molitve mu na usnama

k'o ledenice

pa se odlamaju i o zemlju razbijaju

ostavljajuć’ trag

dok se ne otope

U kafani ”?”

na levoj strani moga sna

ima bircuz u koji

često zabasam

tamo uvek isto

za stolom jedan zli esesovac

jedan što je već triput umir'o

i opet će

pa pinokio

i ja

ture jedna drugu stižu

a oni usta ne zatvaraju

nije to što pričaju ni tol'ko glupo

kol'ko je dosadno

a ja ni gutljaja ne mogu

nekakva mi sluz grlo začepila

i sve me neki srklet pecka

ne znam hoću li

kad izađem iz kafane

na javu

u bajku

il’ u drugi san

Sazrevanje

u magnovenju razabrah

to o meni govore

mora da se seče

inače će još više zahvatiti

amputacija boli rutinska je operacija

posle stave protezu

elastičnu

i praktično neuništivu

u petak sam dobio otpusnicu

u subotu

pušeći na prozor nalakćen

posmatrao lelujanje dima iz spalionice

kad odseku prst

osećate bol

kad odseku bol

osećate

prst

Psalam

i sebi i meni

nedeljom nebo dosađuje

nedelja je zaokružena poput staklenog

pritiskivača za papir

u kojem večno

cvet od plastike vene

nedeljom postajem razlomak

i samo dvaput se dižem iz postelje

u devet ujutru i u pet časova poslepodne

oba puta da nahranim mačora

koji bi u normalnom svetu bio dekan

na filozofskom fakultetu

nedelja je razboj na kojem tkam

svoje glavobolje

preplićući ih sa očajem

i dimom cigarete

znaš li

da u mom sećanju nema nedelja