pozajmljeno vreme sumnje
koje se roni po rubovima poput peska
u čiji će klizno okno potonuti sve olupine reči
prazna bremenitost znaka
političaru trapez, mutavom bdenje
zar zaista nikada ne prestaje
kotrljavost glasova iza zubnog zabrana
zar se nikada ne umori
glagoljivost mrtvih na pragovima povesti
zaručnici taštine, zastavnici obrezanih simbola
počujte pesmu pobunjenog ikonoklasta
poezija je dijalekt margine
bočni udarci lome nam krta rebra
laktovi cenzora i napasanja mošnjih pojata
izađite iz svojih zagušljivih izbi
izađite iz svojih disleksičnih špilja
ne ugnjetavajte nas svojim blejanjem
ne ugnjecavajte horskim pevanjem stada
ne muljajte bosim nogama u kacama savesti
zdušno ispijajući vino naše malokrvnosti
kornjačo, nosi me brzo odavde
idu pesnici sa vinogradarskih posela
imaju baklje u rukama i maljeve za veštice
kuda drugovi, u jeziku su procep i ptica
Foto: Zerina Nezić
