Abdulah Sidran napisao je pjesmu “Govori Broz” u čast Josipa Broza Tita. Časopis (sic!) napisao je, prateći Sidranovu poetiku i etiku, pjesmu “Govori Radon” u čast Fahrudina Radončića Radona, novog Sidranovog šefa.

Govori Radon
[Autor: (sic!)]

1. O zmajima

Na bajramskom ručku – a drugi je sandžak, drugi
adeti – metnuše pred nas pečene zmaje.
To braćo – velim – neću jesti! Zmaji –
pa to vam je, braćo – borački sindikat!
Malo je ratniku tako sličnih zvijeri. U Bosni
ostaju oni kad dođe kriza, šansu bosansku dijele
iz dana u dan. Veziri kad naiđu – prvi im
se jave: lam-se,
lam-se, lam-se!
Ja ih nikako ne mogu jesti.

2. O vukovima

Krenemo nekog dana u lov. Babanovačka šuma
– vukova puna. Prašte puške, padaju zemlji
vučja tijela – a meni stala ruka. I svi se čude
Šutim, a mislim: zar nije bolje ostavit te
zlice, nego li pucat? Taj bijes – ja partijom
tovim. Meni treba to vučje sijelo. Jer hoću kulu.
I klan.

Montaža: Kenan Efendić

Govori Broz
(Autor: Abdulah Sidran)

1. O vrapcima

Na svečanom ručku – a druga je zemlja,
drugi običaji – staviše pred nas pečene vrapce.
To drugovi – kažem – neću jesti! Vrapci –
pa to vam je, brate – ptičji proletarijat!
Malo je čovjeku tako sličnih ptica. Sa nama
ostaju oni kad dođe zima, sudbinu našu dijele
iz dana u dan. Proljeće kad naiđe – prvi nam
se jave: điv-điv, điv-điv, điv-điv!
Ja ih nikako ne mogu jesti.

2. O fazanima

Krenemo neke godine u lov. Dobanovačka šuma
– fazana puna. Prašte puške, ruši se s neba
šareno perje – a meni stala ruka. I svi se čude
Šutim, a mislim: zar nije ljepše promatrat te
ptice, nego li pucat? Taj sjaj – ja pogledom
lovim. Ne treba meni njihovo tijelo. Ja hoću boju.
I let.