UPRAVO ČITATE

Tomislav Marković: Iz srpskog ratnog bukvara

Tomislav Marković: Iz srpskog ratnog bukvara

I

 

Princip ili O načelima

 

(Crna ruka piše srcem)

 

Slavimo veliki nacionalni praznik

Dan kad je zmajeubica

Umislio da je sveti Đorđe

Obeležavamo početak velike klanice

Prvi svetski Ljudokolj

Praznujemo dan kad smo ustanovili

Princip

Nazubljenu duhovnu vertikalu

Po kojoj ćemo živeti

Po kojoj će drugi umirati

Uspinjaču za carstvo nebesko

Slavimo ubilački jubilej

Večnu noć kada smo postavili temelj

Našem načinu života

I u njega uzidali

Milione rasparenih kostiju

 

Klanjamo se asasinu čovečjem

 

Svaka ideja koja stavlja nož pod grlo

Metak u cev, glavu na panj

Svaka ideja koja razdvaja

Glavu od trupla

Naša je ideja vodilja

 

Naše načelo je – metak u čelo

Ne vredi plakati nad prosutim mozgom

 

Svaka ideja je dovoljno dobra

Da se za nju ubije koji milion ljudskih bića

Srpstvo, jugoslovenstvo, strvinarstvo

Ideja noža, ideja ideje, ideja žice

Ne pravimo pitanje

Pravimo masovne grobnice

 

Nema loših ideja, samo loših ljudi

Ideje pamtimo, ljude pišemo

U knjigu mrtvih sasvim

 

Ljudski život ne vredi ništa

Ta roba se loše kotira

Na slobodnom tržištu

Živih mrtvaca i mrtvih duša

Ljudi su slični kao jaje jajetu

Niko nije nezamenljiv

Što reče drug Čelični

Ljude treba držati na klupi za rezerve

Na hladnom i tamnom mestu

Da se ne pokvare

 

Nema dovoljno dobre ideje

Za koju bi vredelo živeti

 

Smrt je naš osnovni Princip

Pogotovo ako je nasilna

Samo kukavice umiru u krevetu

Na bojnim poljima cveta

Hiljadu krvavih cvetova

Razdruzganih latica i udova

 

Za narod, za veru, za boga

Za jugoslovenstvo, za srpstvo

Za ujedinjenje, za smrt

Za bilo koga

Protiv bližnjeg svoga

 

Najčešće ubijamo u ime slobode

Kao što i priliči slobodarskom narodu

Nikad u napadu, uvek u odbrani

Obično na tuđem terenu

Igramo fudbal ljudskim glavama

 

Kakva bi to savršena lopta bila

Samo da nema uši

Samo da nema nos

Samo da je vrat isečen malo pravilnije

 

Imati ili ubiti

Nije dilema u biti

Ko ubije, taj dobije

Vojni liferanti su živi dokaz

Da veliki rat ima nekog vajnog smisla

 

Nebo je otvorena rana

Koju previjamo belim oblacima

Sunce se napilo krvi kao buva

Eksplodiraće pod našim noktima

 

Za narod, za veru, za boga

Za jugoslovenstvo, za srpstvo

Za ujedinjenje, za smrt

Za bilo koga

Protiv bližnjeg svoga

 

Naši principi su matematički precizni

Sprovodi ih jedinica

Za osnovne računske operacije

Prvo se sabiramo na saboru

Potom se množimo da se obožimo

Da napunimo zemlju

Da bismo se lakše podelili

Na one i ove, na naše i njihove

 

Naša omiljena računska radnja je oduzimanje

Oduzimanje pokretne i nepokretne imovine

Oduzimanje nade

Oduzimanje života

Ostatku pri deljenju sve će biti oduzeto

Količnici uvek nastradaju u velikim količinama

 

Mrtve ne brojimo

Za nas je to viša matematika

 

Vođeni Crnom rukom sudbine

Već sto godina sprovodimo akciju

Apismenjavanja

Kome treba padež kada ima bodež

Konjugacija sigurno ima veze sa konjicom

Deklinaciju učimo u zatvorskoj ćeliji

Zabijajući klinove pod nokte

Preciznim instrumentalima za mučenje

Urezujemo gramatička pravila

U nepismena tela sužanja

Ko ne plati na mostu

Platiće sintaksu na ćupriji

 

Leš je imenica

Koja se najbolje oseća u množini

Mali mi je ovaj grob

Tesan, nepodesan

Ali dovoljno velik

Da posluži kao rasadnik

Za milione malih grobova

 

Za narod, za veru, za boga

Za jugoslovenstvo, za srpstvo

Za ujedinjenje, za smrt

Za bilo koga

Protiv bližnjeg svoga

 

Tek što smo izmileli iz ništavila

A već nam se prohtelo slobode

Apsolutne harmonije i raja na zemlji

 

Borimo se protiv tirana

Da bi nam se ropske duše

Gušile u vakuumu slobode

Oslobođeni od okupatora

Okupirani sobom

 

U slobodi ćemo ispijati

Kafe tviteruše po čitav bogovetni dan

Život je bajka „Laska i vuk“

Merimo ga zlatnim kašičicama

Putovaćemo u veštačke rajeve

Leti na Maliganska ostrva

Valjaćemo se po srči

Opijeni slobodom od dvadeset gradi

Zimi u Narkiš-Partenkirhen

Na skijanje bez snega

 

U slobodi ćemo voziti besna kola

Sa penom na haubi

Po začaranom krugu dvojke

Oštrićemo nož za leđa bližnjih

Koji nas ugrožavaju samim postojanjem

Rupu u grudima

Pustopoljinu u kojoj cvili vetar

Punićemo zlatnicima

Titulama i skupim cipelama

Gojićemo prazninu dok se ne rasprsne

Kao balon punjen ništavilom

 

A kad srce umotano u crveni tepih

Prestane da kuca u ritmu tam-tama

Kad izjednačimo pravno i faktičko stanje

Naše će seni hodati po Beču

I pisati grafite “Kosovo je Srbija”

 

Za narod, za veru, za boga

Za jugoslovenstvo, za srpstvo

Za ujedinjenje, za smrt

Za bilo koga

Protiv bližnjeg svoga

 

 

II

Protiv ratnih kredita

 

(Beleške Dimitrija Tucovića za tekst u „Radničkim novinama“)

 

U ratovima

Bezemljaši se bore za svoju zemlju

Grobljansku parcelu dva sa dva

Robovi jurišaju za slobodu

Da ih izrabljuju saplemenici

 

Soldati ginu da bi oficiri bili unapređeni

Generalski čvarci se služe

U sosu od mlade vojničke krvi

 

Miris hemoglobina otvara apetit

Kavijar je najslađi kad se jede

Sa svežim ljudskim mesom

 

Carevi i kraljevi, fabrikanti i liferanti

Trgovci i veleposednici

Žedni su seljačke i proleterske krvi

Neka skapaju od žeđi

 

Rat ratu!

Mir među narodima!

 

Fabrike oružja i municije

Rade u tri smene

Besposlene ruke

Ponovo se pokreću

Izrađuju granatu

Više neće biti nezaposlenih

Svaka puška traži čoveka

Koji će se o njoj starati

Svaki metak traži telo

U kojem će se trajno nastaniti

 

Fabrikanti tekstila ne moraju da brinu

Devojčice od 8 i 10 godina

Koje rade za njihovim razbojima

Nisu sposobne za vojnu službu

Samo sitni dečji prsti

Mogu da istkaju ovako elegantne uniforme

Koje će biti pravi modni hit

Naredne četiri sezone

Crvene mrlje i rupe od metaka

Naknadno se unose u osnovni dizajn

 

Zemljište je ispošćeno

Oranice pate od manjka kalcijuma

Zasadićemo kosti u sveže izorane brazde

Čekaju nas četiri rodne godine

Polja puna drvenih krstova

I belih kamenih spomenika

 

Ovo je rat ljudi i mašina

Sef i čekmedže vojuju

Protiv radnika i seljaka

 

Rat ratu!

Mir među narodima!

 

Sve je spremno za veliku evropsku gozbu

Trpeza je prepuna đakonija

Na meniju su egzotični specijaliteti

Za prefinjene sladokusce

Uvek punih džepova, uvek praznog stomaka

 

Radničko srce ispod sača

Gulaš od proleterskih iznutrica (pikant)

Paprike punjene topovskim mesom

Paprikaš od seljačkih sinova

Jastog kuvan u bosanskom loncu

Kavijar od ribe hranjene leševima

Bečki prstići balkanskog porekla

De bello civili flambirani u rodnoj kući

Mućkalica od pripadnika raznih naroda

Kost i koža siromaška (lešo)

Šnicle sa šrapnelima

Pohovani mozak u otvorenoj lobanji

Rolovana ljudetina sa barutnim punjenjem

Mešano meso sa prve linije fronta

Vojnička prsa filovana olovom

Drnč sa garnizonskim garnirungom

Dete al dente

Agnec božji na ražnju

 

Ostavimo ljudoždere bez namirnica

Neka pocrkaju od gladi

 

Rat ratu!

Mir među narodima!

 

Mir je iscedio znoj iz potlačenih

Rat će isisati krv

Mir bogataša je samo priprema za rat

Kratka pauza između dva pokolja

U kojima im nikad nije falila

Ni dlaka s glave

 

Rat raste iz njihovog mira

Kao sin iz majke

Nestašno dete koje se igra

Ljudskim lutkama

Otvara milione utroba da vidi

Čega ima unutra

 

Mir i rat od iste su tvari

Oni su kao tajfun i tornado

Što ne uništi jedan

Drugi će počistiti

Sa lica zemlje

Rat je nastavak mira

Drugim sredstvima

Što nam nisu oteli u miru

Opljačkaće u ratu

 

Rat ratu!

Mir među narodima!

 

Objavljena je opšta mobilizacija

Ljudi, konja, topova i volova

Pođite na front

Da porobljenoj braći darujete slobodu

Kojom se diči vaša otadžbina

Slobodu da radite

I po 18 sati dnevno

Slobodu da vam gazde

Skinu košulju i oderu kožu s leđa

Slobodu da umirete od gladi

Od tifusa, od tuberkuloze

Bez novca za lekara

Slobodu da vas panduri pendreče

Jer tražite ono što je vaše

Slobodu da govorite ono što mislite

Iza rešetaka

Slobodu da budete stranci

U sopstvenoj zemlji

Ako sami niste slobodni

Kako ćete osloboditi druge?

 

Rat ratu!

Mir među narodima!

 

Seljaci će pucati na seljake

Radnici na radnike

Nezaposleni na nezaposlene

Mada su dozvoljene i druge kombinacije

Između ovih skupova

Uniforme su nam različite

A žuljevi isti

 

Posle rata, ako izgubimo

Invalidi će prositi po ulicama

Udovice će skapavati od gladi

Ili se prodavati za parče hleba

Siročad će raditi po fabrikama

Ratnih profitera

 

Posle rata, ako pobedimo

Siročad će raditi po fabrikama

Ratnih profitera

Udovice će skapavati od gladi

Ili se prodavati za parče hleba

Invalidi će prositi po ulicama

 

Rat ratu!

Mir među narodima!

 

Čovek će pevati posle rata

Kako je gazio u krvi do kolena

I nema više snova

Čovek će pevati posle rata

O novom vremenu koje nosi

Ruke bez prstiju, patrljice same

Čovek će pevati posle rata

Kako na svakom drvetu visi

Po jedno kuvano telo

Čovek će pevati posle rata

Prokleta pobeda i oduševljenje

Da živi mržnja smrt prezrenje

 

Živi će pevati o mrtvima

Ali niko neće vratiti

Glave na ramena

Prolivenu krv u vene

Lepota neće spasiti osakaćeni svet

Ako pesnici i radnici

Umetnici i seljaci

Udruže srp i pero

Četkicu i čekić

U klasnoj borbi

Protiv gospodara života i smrti

Protiv krvlju ugojene gospode

I njihovog lažnog Gospoda

U telu zlatnog teleta

Možda će doći vreme

Kada niko neće pevati posle rata

Jer ratova neće ni biti

 

Rat ratu!

Mir među narodima!


POVEZANI ČLANCI