Na adresu naše redakcije, u jedno vrelo julsko prijepodne, stigla je zagonetna pošiljka. Zaintrigirani njenom neobičnošću, istog časa pođosmo vidjeti o čemu se radi, nestrpljivi da saznamo šta su nam ovoga puta sile namijenile. Ono što smo pronašli bilo je neprocjenjivo blago, relikvija dostojan interesovanja specijalnih agenata Alfe. Naime, radi se o pismu blagoglagoljivog Božjeg ugodnika čestitog Hadžije Roćka, koje ovdje objavljujemo u cijelosti.

Piše: Edin Salčinović

Cijenjena redukcijo,

Malo je rijet da sam se ražljutio, malo. Nije me huja vako ufatila, ne pamtim. I da mi oni Ramizov što radi u apateci ne donese dvi za smirenje, more bit bi se i šlagiro. E sad kad mi je sve potaman imo bi progovorit dvije-tri.

Najprvo bi da pitam kakav je ovo vakat došo?  Kakvi su se sve prifatili kalema i kakve bljezgarije pišu i kud karabasaju, e to ti je da insanu pamet stane. Komunisti, jesu Bogami. Reko bi kazat, priokrenuli kako vjetar puše. I je l da nas oni vode i predstavljaju? Jel? A njih i IZ pušča da rade šta hoće, i još hin pride fali. E tako ti je s našim čojkom, sam nek je naopako i nek nije kako treba. A kad dotjera do nevolje ljute i prilije priko čoka onda se Hadžija mora na noge dizat i kutarsat belaja. Ej vala. Al neka. Šta je od Boga nije teško.

Drugo i drugo, od takvih je još gori onaj ko hin pušča da pišu i karabasaju, i da oni određuju kvalitet. Pobogu si brate mili, pa i mahnit lahko vidi da oni pojma nemaju šta je kvalitet, ni kako se u kvalitet razviđa i kako se kvalitet vaga. Pa ne mereš ti bolan gledat u kvalitet ko da ti je to kakva zajebancija, pa da svakava budalaščina more bit kvalitet. Ne mere, majka mu stara, fino se zna šta je kvalitet. I kad se zna, šta tu onda ima da se pripušta svakakvim bezjacima da sastavljaju spiskove. Pa oni nisu dostojni kvalitetom da sastavljaju spiskove. Pa nam se onda priča, kaže hoćemo u napredak. Pa kao ćeš bolan u napredak s takvim spiskom? Ne mere se bolan napredovat kad ti spisak ne valja, pa to svaka budala zna.

Treće i treće. Kad se spisak sastavlja ima da se radi kako treba i po kvalitetu. Ako neko neće radit kako treba i kako valja ne treba ga ni puščat da radi, jer ne valja da poso pati. Kad se radi sastavljanje spiska najbitnije je da se vidi o čem je spisak. Kad se vidi i kad se zna o čem je spisak ondar je lahko analajsat u kvalitet. Ako je spisak o zaslugama i doprinosu za narod i kulturu, najprije se treba upitat ko to daje najviši doprinos i ima najviše zasluge. Kad se tako na početku fino upitamo, ondar je lahko i najvećem tokmaku anlajsat ko je to. Živ čojk, majka mu stara, živ čojk. Pa svaka budala zna da smo mi nacjonalni postali u boju pod Banja Lukom. Ko se borio u boju? Živ čojk. I tako u svakom boju i svakom ratu. Pa ne mere ti bolan mrtav ratovat. I sad ja tu pitam, ko ondar daje doprinos i ima zasluge? Je l mrtvi? Jest al, da ne lajem i ne griješim duše. Nije bolan! I mi hoćemo da budemo nacjonalni. Pa kako ćeš bolan nekom dokazat da si nacjonalan ako su ti na spisku sam mrtvi? Kako? Nikako, et kako. Pa nije niko lud da ti vjeruje da si nacjonalan, a na spisku ti svi mrtvi. Ej, luda pameti bosanska. Bolan, moreš mi rijet da je mrtav čojk zaslužniji od mene, more bit neki i jest. Al  mrtva žena. Hej bolan. Pa uvijek se je znalo kakvi je red i đe je mjesto ženi, i da žena š čojkom u ravan ne iđe. E kakav je vakat došo i koga se sve na spiskove meće, velahavle velakuvete. Jeda Dragi Bog na dobro dadne. Inšalah.

Četvrto i četvrto. Kad sam providio i rastabirio kakva je frtutma s spiskovima ovdi ću sastavit jedan pokreći spisak, a ako treba morem i hiljadu puta toliki, da se vidi kako se treba radit i koga se treba metat na spisak. Ovdi ću metnut sam najzaslužnije za narod i kulturu, jerbo je spisak pokraći.

SPISAK

–                          Najprvo ja, Hadžija Roćko – e da sad ne bi bilo da neko rekne, vidi ga što sebe meće i fali, ovdi ću pripustit Hadžiji Fišeku da napiše o meni (e vako se radi kad se spisak pravi); odavle o Hadžiji Roćku pišem ja, Hadžija Fišek. Kakvi je kvalitet Hadžije Roćka o tom nema potrebe da se govori, jerbo to svi znaju. Ja sam uvijek horan za Hadžiju Roćka metnut ruku u vatru, ako treba iz ovijeh stopa. Nema tu šta da se sumnja đe je njegovo mjesto, i đe treba da ga se metne.

–                          E, sad jope ja. Sad iđe Hadžija Kulak – gazija, pustahija, prvoborac, organizator otpora.

–                          Hadžija Fišek – svi znaju i svi su čuli kakav je njegov doprinos i kakve su zasluge za narod i kulturu, al ja ću ovdi iznijet sam najbitniju; donio ventilator iz Slovenije.

–                          Hadžija Pipica – dugo sam dumo je l on dostojan kvalitet da ga se metne na spisak, da ne bude da se poslije priča metnulo ga sam zato što je jaran od Hadžije Roćka, al za njegov kvalitet su ljudi čuli i njemu je mjesto da ga se metne.

–                          Edo Međedović – guslar, pjevač, meraklija.

–                          Juka – prvi traktorista.

–                          Jukin sin – milicajac.

–                          Hadžija Hamza s Vidonje – kazivač, najbolje umije ispripovijedat Dedo dijete za ruku, a bogami umije dobro i Labud-djevojka i najmlađi carev sin

–                          Hadžija Mujezin – više puta pobjeđivo na takmičenjima pjevača amatera još za one države.

–                          Hodža Kurajlić – uh, nije on, nikakav čojk, insana iz dina izgoni, ja sam ga ovdi grješkom metno pa vi kad budete čitali prikrižite.

–                          Hadžija Malik Užičanin – nema govora da se sumnja je l on dostojan kvalitet i je l mu mjesto da ga se metne, a šta Bog zna ne mora i narod znat.

–                          Hadžija Avdo Bibin – mudrac i pametan čojk, svima dohavizo da se sve more desit (pa i to da neko nakaradan spisak napravi).

–                          Hadžija Tata – istaknuti politički funkcioner, njegovo se mjesto u Opštini znalo i za one i za ove države.

–                          Žico s Kremende – majstor i izumitelj, patentiro preslicu, makinju i ražanj u jednom.

–                          Ramizov sin (oni što radi u apateci) – pravi lijekove.

–                          Hadžija Hoki – pomiritelj, bistar čojk, uvijek se insanu nađe pri ruci, pravilno razviđa u stvari.

Ovi pokraći spisak, a morem ako treba sastavit hiljadu puta dulji, završio bi s Hadžijom Hokijem da pokažem kako se pravilno spisak baždari. Najlakše je metnut spisak u kamputer i pripustiti da kamputer sastavi spisak po godišču. E tako ti bude kad ti svakav džahil sastavlja spisak. Ne mereš bolan tako. Spisak se mora baždarit. Mora se znat đe je kome na spisku mjesto da ga se metne, i đe spisak treba bit jači a đe more popuščat. Kad dobro izbaždariš spisak onda nejma da ti spisak nevalja i da nemereš izić š njijem đe ti duša hoće, i da kažeš evo nas i da nas spisak predstavlja. Po ko zna koji put ponavljam, među nama ne smije bit tajni. Mi moramo bit jedinstveni i transparenti. E kad taki budemo, akobogda, izaćemo na zelenu granu. A sve dok neko šušura, dok se ogovara i radi po strani i pripremaju se stvari i spiskovi da narod ne zna, e nikad nam država valjat neće. A jasno je kakva naša država treba bit i zašta smo se  borili. A to nije da nas se laže, da nas se vara, da nas se ogovara i da nas se sa spiskova ispušča. A ti spiskovi se pride objavljuju u našijem najboljijem novinama. E dok nebudemo kako treba, hajra vidit nećemo.

S iskrenim nijetom,

Hadžija Roćko