Grč mladenstva
Ne
Moja mladost nije proleće što se u kavezu soneta rimuje sa
cveće
Eto tu u prsima vrelim tu zjape tisuć ostvarenja novih
Naslućeni svetovi od zvukova-zvukova i pijanih boja
Naizmenični slojevi miomirisa u odajama mračnim
Sulude kadence i čarobne spirale što plazmom
šarenog prostora vajam
Da spevom jednim
izvanrednim
Sve moguće visine dubine daljine
Sam osvajam.
Jeste
Moja mladost je apoteoza krvi u grču oplođenja
Urlik primitivca u blaženstvu trenutka
Ah! ljubav neizmerna
Za zvezde za život za alkoholičarski smeh
I prsti i prsa i jezik i mozak
Sve živi da uživa u toplini karese
Ja svesvet gladim ko električnu kičmu
Sladostrasne mi metrese
Strast je astronomija strast je muzika i strast matematika
Cela je moja mladost samo bujna sveopšta scvemirska erotika:
Dobro vaspitane devojčice
Pozajmite svoje vrele dojčice
Jer mi se misao klati trotoarom
Poput gojnih sisa udatih matrona
S njima
Iza ćoška
Iščezava ekstaza
Dok se mamurno nipe
Slatka vasiona
U muzici zvonkih fraza
< Večeras (zar slučajno) ulicama šunjajući se
pronašao sam
PSIHOLOŠKU FORMULU ČOVEKA
te mi sada nijedno jedino čelo više zagonetno nije
Opit: Svi su mozgovi slični
Zakon: Svi su mozgovi isti
Sve se dešava
Kako rešava
Račun verovatnoće
Slobodni (?) svesni (?) čovek
Čini samo što kosmički zakoni hoće? >
O prošlo je sada nespokojno doba mojih otkrovenja
Presit sam mozganja zaludnih
Vrtoglavih formula
I cifara inifinitezimalnih
Ja više neću lutanja zabludnih između nule i znaka ∝
Izbodriću smesta senzacionalne romane
Pronaćiću nove neslućene strasti
Otvoriću širom vratnice svojih stotinu i 59 čula
u luksuzu purpurnih barova
u prašumi mahnitih džesova
u besu majmunskih plesova
vitko zagrljenih parova
Nervi! seksovi! energije!
Dok puni mesec viče ponad mrkih krovova: strasnije su mačke
ove noći
Strasnije su zvezde ove noći
Ja vaskolikim bićem saosećam bilo velikog grada
Od obesnog raskođa do najjadnijeg jada.
Zaljubih se još dete malokrvno
U jednu napaćenu i ružnu Ruskinju
Koja je imala sina poginulog u antoboljševičkoj vojni
Voleo sam prekomerno to guravo čudovište
Jer su za mene stvorovi sve lepši ukoliko su ružniji
Sve miliji
Ukoliko su tužniji
Ležali smo često preko celog dana
Zgrčeni
Na slamnjači njenog izbegličkog stana
Govorila mi je tiho skoro u sebi o snegu o trojkama
o ikonama o Sibiriji
A ja sam želeo da mi objasni apokaliptičnu arhitekturu
moskovskih crkava
Da mi objasni rusku dušu i mistiku rusku
Mistiku samo!
Pročitao sam već toliko knjiga da mogu reći:
Pročitao sam sve knjige
I mene mori ogromnost mlade memorije mori me rafinovanost
devstvenih čula
Jer nema prostora ovde za džinovska ostvarenja
Jer nema reči da otelotvore apopleksiju novih nadahnuća
Da
Prošlo je sada nespokojno doba mojih otkrovenja
Jedne podle noći ponoćnoga bdenja
U trenu kad prsnuti htedoh od uobražnje
Bacio sam svemir u bezdan svog prezrenja.
Sotona,
ta lukava sumporna so tone u neke tužne, koketne, čas kudrave, čas garave tonove. Februar miluje oluje. Jul simulira sad Luja velikog sad perzijskog vezira. Kakva radost! Za Bertu, Roberta i Norberta. Britva pak uverava našeg svetog brata da ničije oći ne liče na ma čije. Na primer: čamac. U njemu vatra. Na primer: vrata. U njima samac. Na primer: mir. U njemu: munje.
Trakt
Iz koluta preko puta gornjeg sprega izvucite vlažni konac kojim je izvezeno spoljašne slovo monograma na košulji staklene cevi, pažljivo prekrstite noge geografskim kartama propalog carstva crnih buldog-mrava, tim istim sunđerom izbrišite s neba odgovarajući broj zvezda i pričekajte moj pismeni odgovor:
Ona ide levim krilom.
Ona viče svako veče.
Ona ljubi bokserske rukavice šampijona špijona
Ona bere s kristbauma svećice
Ona jede živu živu.
Ona nišani tako sjajno da kad gađa rekli biste metak je pseto koje poslušno trči da šeni pred metom.
Ona je pre svega jedna nežna žena
Ona je (dabome) jedna jadnica
Pošto se izvršili svoje naredbe, zavrnite šiju električnom zvoncu i to: jedanput za portira, dvaput za kaput, dvaput za sobaricu, triput za inat, pogledajte spisak mrtvorođenih remek-dela za ovu godinu, ukratko prežalite spavanje i to od prilike sve.
Reda radi
Plamen se odvaja od kandila i lebdi u zalive bisernih
neizvesnosti
Do jezivih jazova do ponora sumora
Koncenrični krugovi polusumračne petale isprepletane arabeske
pozlaćenih ukrasa
Objasnite mi kako se otv
U ovoj pesmi svi su prozori otvoreni reči ulaze izlaze tice
horizontalne
Umreću rastavljen od bolne od blede od razočarane prošlosti
Čarobnom iglom jezik probosti
Glava mi se okreće
svojevoljno
levo desno
desno levo
levo desno
i oči oči
one tako potamnele
samo njih u hipnozi
Sliku svoga lika nikako da zapamtim
zar ovo
Bože moj zar ovo
zar ovo
Kad pauza bude progutala penu hiljadostrukog odjeka
Preostaće jedna hermetična urna i šaka vaseljenskog pepela u njoj
(Prokleto putovanje!)
Recite
Dragi gospodine ja sam ti si on je mi smo vi ste
Samo što samoljublje ne sme da sazna kako svirepo biju knute
pokajanja
Postojati nije silogizam-dugme nije simbol-znak jednakosti –
Postojati je devojka (22 god.) što juri Cvetnim Trgom odviše
koso nagnuta napred
Posrnuli osmeh njen
“ostaću kod kuće neću na kaleidoskopski maskenbal
šta me se tiče šimi kvadrat vi ste mi dosadni
život samoubistvo sve mi je dosadno spas je tabakera
spas je brauning spas je spas je spas je sveska čekova u
džepu gospodina sa kamašnama
ja hoću ja hoću ja hoću
poljupce pesnice modrice na svakom pršljenju kičme
po jednu
ja hoću ja hoću ja hoću
vi dobro znate šta ja hoću…”
Ali mi nemamo vremena da mrzimo mi nemamo vremena da volimo
Mi moramo da sejemo konfete u pukotine azurnih glečera što
se tope na padinama sanjive polusvesti.
Basna
Pevaju igle, igraju igle, kakve li to igre igraju igle u raju? Karaju storoge aždaje da se ne kaju kao jaja koja nemušti jezik ne znaju. Lavovi od šećera, srebrne buve, afganistanski robovi u gradu se kradu a u pustinji se love oj! derane oj! lopove. “Svaka majka nije od kajmaka”, rekoše kokoši mudrome limunu na drumu… i odoše.
