Turistički infospjev (specijalno guslanje)
Kuda ćemo, na koju li stranu?
Podigli se od Bosne turisti,
podiže se trideset turista,
i pred njim Turist harambaša,
s njim turišče dijete Nukica.
A kad biše nas konaku prvom,
svaki pasoš u torbi kontrol'še.
A kad sjutra osvanuo danak,
govorio Turist harambaša:
„O, družino, družinice moja,
Kuda ćemo, na koju li stranu?
Ako bismo u Srbiju pošli,
Srbiju smo skoro pohodili,
Srbija je plaho kamenita.
Ako bismo u Hrvatsku išli,
u Hrvatskoj džombasti su puti.
Već idemo u zemlju šengensku,
u šengensku zemlju Sloveniju.
Ima l’ turist u družini mojoj,
koji bi mi hrabar otišao,
uhoditi zemlju Sloveniju,
je li doma graničaru Vite,
i njegovih šest stotin’ katane?“
Onda veli turišče Nukica:
„Evo ja bi turist otišao,
ali nejmam pasoš rad poznaje,
poznaće me po krivu pasošu.“
Veli njemu Konjiću Alija:
„O Nukice do nevolje druže,
u mene je sitni pasoš dobar,
moj ti pasoš putovati more,
od nedilje opet do nedilje.
A kad čuo dijete Nukica,
učini se jevropska katana,
pak otide pred zemlju šengensku.
Po granici đul-djevojka šeće,
to je sestra Vite graničara,
skute nosi da se ne izrose,
na rukave da se ne otrune,
droban biser i drago kamenje.
Božju pomoć Nukica joj nazva:
„Bog t’ pomog'o sestro graničara.
daj ti meni ja vode ja vina,
teška mi je žeđa dodijala.“
Onda veli sestra graničara:
„Zdravo da si jevropska katano,
od kud meni vodice studene?
Mi pijemo vinca za vodicu.“
Pak mu dade jedan kondir vina.
Napio se turišče Nukica,
pa govori sestri graničara:
„Davori sele graničara Vite,
da lijepu ti vizu bratac ima,
da je hoće meni pokloniti.“
Odgovara graničara sele:
„Davori ljuto jevropsko katanče,
nisam ovi vizu nagojila,
za takovo jevropsko katanče,
već sam ovu vizu nagojila,
za turišče dijete Nukicu.“
A kad čuo turišče Nukica,
djevojci je lijepo govorio:
„Ostaj zbogom sestro graničara.“
Pak otide u dvoru družini,
pak oblači bosanske haljine,
pak otide pred zemlju šengensku.
Al’ mu ide sestra graničara,
k njemu leti, raskrilila ruke,
i dade mu čage b'jele vize.
Uze vizu turišče Nukica,
te je meće za se na pasošu,
trikrat muhur na nju udario,
a četvrti od sablje balčakom.
Pak pobiže priko polja ravna.
Dok katane konje osedlaše,
dotle Nuko nasr'jed gore bio.
Dok katane došli do gorici,
dotle Nuko do družine došo.
A kad Nuko družini došao,
svima pasoš na redaljku daje,
u njemu se viza ohladila.
Progovara turišče Nukica:
„O Konjiće, do nevolje druže,
u moj pasoš metnuo sam vizu,
u tvoj pasoš ne dopade ništa.“
Progovara Konjiću Alija:
„O Nukica do nevolje druže,
mislio sam da si dobar turist,
ali ti se vrlo pripadnuo.
Kako u svoj pasoš vizu metnu,
a za moga ne dopade ništa,
još se eto i potjeri nadam.“
Onda veli turišče Nukica:
„Kurva njemu i otac i majka
koji bi se turist pripadnuo.“
Pak ustavi dobra autostopa,
meće za se tanjenu vizicu.
U to doba graničaru Vite,
i njegovih šest stotin’ katane,
isjekoše trideset turista.
Sam uteče turišče Nukica,
i odnese pozlaćenu vizu.
Njega tjera graničaru Vite,
a kada ga blizu sustigao,
onda veli graničaru Vite:
„Davori, vizo, milo dobro moje,
ja ću tebe bolan povratiti,
i smaknuti turističku glavu.“
A kad Nuko do gorice dođe,
baci pasoš na zemlju crnicu,
pak pošteno Vitu dočekao,
s golom sabljom i rukom desnicom.
Graničaru glavu odsjekao,
tanjenu je vizu pograbio,
pak otide do bijela Saraj'va,
pak povika po bijelu Saraj'vu:
„O turisti sarajski sokoli,
izgiboše svi moji družnici.“
Istom turist u riječi biše,
trgoše se zeleni barjaci,
pokazuju kako merki vuci.
Otidoše na nove razboje,
isjekoše šest stotin’ katana
nikom vize više trebat neće,
kuda ćemo na koju li stranu?
Edo Međedović (okolina Sarajeva, početak 21. vijeka)
Prikupila i pribilježila redakcija (sic!)-a.
